Ray Kurzweil je u njegovoj knjizi Transcend, koja inače nema nikakve veze sa brakom ili vezama(to je knjiga o dužem životu), sabrao sve dobro:

Ipak je učestalost seksualnih odnosa među bračnim parovima pala u poslednje vreme. Kada je Alfred Kinsey vršio istraživanja na bračnima parovima u kasnim 1940-im i ranim 1950-im, prosečna seksualna aktivnost među parovima je bila 2 puta nedeljno.  Tokom 70-tih povećala se na 3.25 puta nedeljno po istraživanju Morton Hunta, i njegov zaključak je bio da se to desilo usled socijalnih promena povezanih sa pilulama za kontrolu trudnoće  i seksualnom revolucijom. Međutim, novija istraživanja su pokazala da je učestalost seksualnih odnosa među bračnim parovima u opadanju, i trenutno je manja od 2 puta nedeljno.

Nije baš da sam nešto iznenađen.

Može se reći da je situacija i gora nego što zvuči. 2 puta nedeljno je suptilno rečeno, pa je pravi prevod toga da je to najverovatnije 2 puta mesečno. Čak se ne računa i povišena seksualna aktivnost parova koji su se tek venčali. Verovatno ste slušali kako se ti parovi hvale koliko imaju seksa nakon par meseci braka. Hahaha, sačekajte par godina pa onda recite kako vam ide na tom planu. Ako i to izbacimo iz proseka, onda je statistika još očajnija.

Totalno razumem zašto su se ljudi imali više seksa tokom 1970-ih. Tolika seksualna sloboda i manjak ASD su neke stvari koje su bile dobre u to vreme. Problem je što je sve ostalo bilo očaj.

Pitate se onda zašto parovi sad imaju manje seksa nego parovi pre 70 godina? Evo mog mišljenja na temu toga:

  • Kada pogledate, muškarci su više bili muškarci u tom vremenu. Beta je bilo malo, Alfe su bile uobičajene. Ponašanje Alfe je bilo očekivano od strane muškarca. Danas? Ni približno. Takođe, u današnje vreme postoje zamene za seks, kao što je zadovoljavanje dok se gledaju porno filmovi, dok u tom vremenu nije bilo toliko zastupljeno. Takođe je moguće da su muškarci imali više testosterona u to vreme. Ako uzmemo u obzir da viši nivo testosterona i alfa ponašanje kod muškarca prouzrokuju:
  1. Više samopouzdanja i hrabrosti da muškarac češće seksualno eskalira umesto da bude pičkica koja se boji  da ne napravi svoju ženom besnom.
  2. Muškarac ima veći seksualni nagon.
  3. Bolji seks, a sa tim veće uživanje i za njega i za ženu koju jebe.
  • Feminizam se još nije dogodio. U to vreme, većina žena, naravno da nisu sve, ali većina, su verovali ili ne uživale da imaju dominantne Alfa muževe do neke granice, i tako zadržavali privlačnost na jakom nivou i poboljšavali seksualno iskustvo, čak i brakovima koji su već trajali neko vreme. Danas, u svetu nakon feminizma, problem žena kad je u pitanju dominacija od strane muškarca ili naklonost ka njemu, postao je zbrkan.
  • Varanja je bilo manje tada nego sada. Manje varanja znači više seksa u braku, osim ako nisu u pitanju dve osobe sa niskim seksualnim nagonom. Takođe, ako se osvrnete kroz istoriju, i pogledate unazad, videćete da su muškarci mnogo više varali nego žene. Verovatno žene tada nisu varala koliko varaju u današnjem vremenu. Postoji više istraživanja koja pokazuju da žene koje su u kući manje varaju nego one koje su van kuće i rade. Verovatno je zato bilo manje prevara pre toliko godina, jer je većina udatih žena bila u kući sa decom.

Ovo sam rekao milion puta, TMB(tradicionalni monogamni brak) je bio sasvim u redu nekoliko decenija unazad kada je svet bio drugačije mesto za život. U današnje vreme je to besmisleno, osim ako oboje, muškarac i žena nisu veoma dosadne osobe sa niskim seksualnih nagonom.

Podeli ovaj članak
  •  
  •  
  •  
Similar Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *